Obaveštenja
PLAN RADA ZA ŠKOLSKU 08/09
|
AKADEMIJA LEPIH UMETNOSTI
ACADEMY OF FINE ARTS
Na osnovu člana 31. tačka 5) Statuta Akademije lepih umetnosti, 30. septembra 2008. godine, dekan donosi
PLAN RADA ALU
u šk. 2008/09.
I. Nastava
1. U šk. 2008/09. godini nastava će se izvoditi u „dva režima“, odnosno po starom i novom zakonu.
2. Studentima osnovnih studija prve, druge i treće godine nastava se izvodi po novim pravilima.
Za njih nastavni proces traje 30 nedelja, podeljen na dva semestra po 15 nedelja.
Studentima prve godine nastava počinje 1. oktobra u zimskom semestru, a 9. marta 2009. počinje letnji semestar.
3. Studentima četvrte godine nastava se izvodi po starom zakonu i traje 24 nedelje u školskoj godini.
Zbog oktobarskog ispitnog roka studentima druge, treće i četvrte godine nastava počinje 15.10.2008. godine.
4. Nastava traje do ispunjenja broja radnih nedelja.
5. Na početku izvođenja nastave svakog predmeta, predmetni nastavnik je u obavezi da studente – slušaoce upozna sa planom rada svoga predmeta, koji podrazumeva informacije o:
- nazivu predmeta (broj ESPB bodova koji nosi, uslovi)
- ciljevima predmeta
- sadržaju i strukturi predmeta
- planu i rasporedu nastave
- načinu ocenjivanja na predmetu
- literaturi (osnovnoj i dopunskoj)
6. U toku školske godine planiraju se najmanje dva stručna kursa (radionice) čiji će realizatori biti gostujući nastavnici sa italijanskih fakulteta.
II. Raspored nastave
1. Za sve studente ALU u oktobru mesecu važi privremeni raspored nastave.
Dva su osnovna razloga za to:
- pravo upisa studenata do 1. novembra, i
- uklapanje u rasporede nastave gostujućih nastavnika i saradnika sa drugih ustanova.
2. Od 1. novembra utvrđuje se stalni raspored.
3. Raspored nastave sadrži podatke o : prostoriji i vremenu izvođenja nastave i nastavniku koji izvodi nastavu.
4. Raspored nastave se objavljuje na oglasnim tablama i web.sajtu ustanove.
III. Ispitni rokovi
1. Ispitni rokovi su utvrđeni Statutom ustanove i oni su: januarsko-februarski, aprilski, junski, septembarski i oktobarski.
2. Najmanje 30 dana pre završetka nastave u semestru studenti se pozivaju da podnesu ispitne prijave za ispite koje žele da polažu.
3. Na osnovu podnetih prijava, najmanje 10 dana pre odslušane nastave objavljuje se raspored polaganja ispita u dolazećem (narednom) ispitnom roku.
4. Daljni postupak je utvrđen Statutom ustanove.
IV. Odmori
1. Za studente su utvrđena tri termina za odmore: Zimski, prolećni i letnji.
2. Zimski odmor traje od 1. do 7. januara i još dve nedelje u januaru i februaru.
3. Prolećni odmor traje 7 dana u nedelji pravoslavnog praznika – Vaskrsa.
4. Letnji odmor traje 30 do 60 dana, u zavisnosti od godine studija i uspešnosti nastave.
V. Kontrola izvođenja nastave
1. U ustanovi se vode knjige evidencije dolazaka i odlazaka nastavnika i saradnika na nastavu.
2. Svaki nastavnik vodi posebnu evidenciju o održavanju nastave i prisutnosti studenata, na utvrđenom obrascu. Na kraju svakog meseca nastavnik i saradnik ovu listu o evidenciji predaju ovlašćenom radniku ALU.
3. Po održanoj nastavi svaki nastavnik dekanu ALU dostavlja poseban izveštaj sa primedbama, predlozima i mišljenjima.
4. Na kraju svakog semestra stručni organi ustanove razmatraju izveštaj o održanoj nastavi i predlažu odgovarajuće mere.
VI. Vannastavne aktivnosti
U vreme prolećnog raspusta Studentski parlament planira ekskurziju u saradnji sa ZPU.
VII. Promocije i prezentacije
1. Za sve studente umetničkih oblasti ustanova organizuje razne vidove njihovog predstavljanja.
2. Studenti glume u februaru 2009. godine javno će održati svoje kolokvijume u Beogradskom dramskom pozorištu.
3. Završni ispiti glume biće održani u Narodnom pozorištu i Beogradskom dramskom pozorištu.
4. Studenti treće godine glume u klasi Nebojše Bradića učestvovaće na Kruševačkom festivalu.
5. Studenti glume druge i treće godine iz klasa Svetlane Bojković i Nebojše Bradića učestvovaće na Sterijinom pozorju.
6. Studenti muzike nastupaće kao i prethodnih godina u Ruskom domu, Etnografskom muzeju, SANU, „Cvijeti Zuzorić“, galeriji „Progres“ i drugim mestima gde se ukaže prilika.
7. Studenti dizajna izlagaće na sajmovima, galerijama i drugim mestima.
8. Od juna do septembra organizovaće se manifestacija „Dani lepih umetnosti“ prema programu koji će biti utvrđen u maju mesecu.
9. Studenti slikarstva u julu 2009. učestvuju na slikarskoj koloniji „Dečje selo“ u Sremskoj Kamenici.
VIII. Upis nove generacije studenata
1. Za zainteresovane kandidate za upis na ALU za studije slikarstva i dizajna, od novembra meseca organizuje se besplatna pripremna nastava.
2. ALU će učestvovati na dva sajma obrazovanja i to: Novosadskom u decembru mesecu i Beogradskom u martu mesecu.
3. Uslovi za upis studenata u novu školsku godinu biće utvrđeni do 1. aprila 2009. godine i biće javno objavljeni.
4. Pozivi za upis biće objavljivani u vodećim štampanim medijima: Politika, Blic, Novosti, Danas i elektronskim medijima: RTS, PINK i mreži lokalnih TV stanica.
5. Predupis može da počne od 1.04.2009. godine.
6. Utvrđuju se dva upisna roka (juni-juli i septembar). Bliže informacije nalaziće se u konkursu za upis.
IX. Stručna praksa
1. Studenti instrumentalne muzike odlaziće na praksu u Dom vojske, tj. Umetnički ansambl „S. Binički“.
2. Studenti slikarstva imaće praksu u galeriji „Progres“ prilikom značajnih izložbi.
3. Studenti menadžmenta u umetnosti i novinarstva po posebnom programu imaće praksu u pozorištima i medijskim ustanovama.
4. Učiniće se napor da se i studentima dizajna obezbedi odgovarajuća praksa.
X. Izdavaštvo
Ustanova planira da izda 2 – 3 izdanja koja će biti za potrebe svojih studenata.
XI. Školarina
Studentima se omogućava da školarinu mogu platiti u šest rata prema terminima koji su dogovoreni u Ugovoru o školovanju.
XII. Prostor oprema i inventar
1. U toku godine potrebno je obezbediti još novog poslovnog prostora. U zavisnosti od ukazanih prilika moguće je otkazati dalje korišćenje nekih prostora.
2. Za studente dizajna osposobiće se novi atelje crtanja u okviru objekta gde se izvodi ostala nastava.
3. Studentima glume potreban je adekvatniji prostor.
4. Studentima slikarstva obezbediti računar i internet vezu. Od zakupodavca tražiti saglasnost za rušenje jednog zida radi formiranja novog ateljea.
5. Studentskom parlamentu obezbediti radnu prostoriju, računar sa internet vezom i odgovarajući kancelarijski nameštaj.
6. Za potrebe biblioteke obezbediti sredstva za novu literaturu, internet vezu, skener i ostali sitan inventar.
7. Za studente dizajna obezbediti inetrenet vezu.
XIII. Saradnja sa drugim visokoškolskim ustanovama
Kao i do sada preduzimati mere za uspostavljanje saradnje kako sa domaćim tako i stranim odgovarajućim ustanovama.
XIV. Škola italijanskog jezika
Zbog uspostavljanja saradnje sa italijanskim visokoškolskim ustanovama (NABA, BRERA, POLITEHNIKO) nastaviti sa školom italijanskog jezika.
XV. Novi kadrovi
Imajući u vidu mogućnost zabrane rada nastavnicima sa državnih fakulteta od školske 2008/09. godine, potrebno je na vreme obezbediti sopstvene nastavničke kadrove.
1. Planira se prijem do 15 nastavnika u svim zvanjima, i to sa punim radnim vremenom.
2. Saradnika u nastavi potrebno je do 5 izvršilaca.
3. U biblioteci je potreban jedan bibliotekar.
4. Umesto dosadašnjeg obezbeđenja informatičkih usluga od firme „PROLUX“ neophodno je zaposliti jednog radnika sa visoko školskom spremom na poslovima informacionih sistema.
5. Neophodno je angažovati još do tri radnika na poslovima održavanja i obezbeđenja prostora.
XVI. Akreditacija
1. Odlukom osnivača od 8.08.2008. godine fakultet (akademija) od šk. 2009/10. godine treba da promeni status u Univerzitet umetnosti.
2. ALU se prijavila za IV ciklus akreditacije koji počinje 1.11.2008. godine, ali se zahtev podnosi 1.10.2008. godine.
3. Sva potrebna dokumentacija za akreditaciju mora se kompletirati do 28.10.2008. godine.
4. Dekan fakulteta će formirati Komisiju i potkomisije koje će raditi na obradi i pripremi dokumentacije za akreditaciju ustanove i studijskih programa.
XVII. Aktivnosti posle akreditacije
U skladu sa Statutom buduće novoorganizovane ustanove slede aktivnosti na izradi novih akata i novoj organizaciji ustanove u zadatim rokovima.
Sve ove aktivnosti treba da se završe do 1.07.2009. godine.
Dekan
Prof. Milivoje Todorić
Datum: 12.11.2008.
|
TERMINI POČETKA NASTAVE
|
OBAVEŠTENJE O POČETKU NASTAVE U ŠK. 2008/09.
PRVA GODINA
Zbog problema sa hladnim vremenom i odlaganja početka grejne sezone odlaže se početak školske godine za 15.10.2008. godine za studente sledećih osnovnih studija:
- MUZIKA
- GLUMA
- MENADŽMENT U UMETNOSTI (UMETNIČKA PRODUKCIJA i MASOVNI MEDIJI)
- NOVINARSTVO
Studentima prve godine SLIKARSTVA i DIZAJNA nastava počinje 1.10.2008. i to samo iz predmeta Crtanje. Od 15.10.2008. sledi ostala nastava.
DRUGA, TREĆA, ČETVRTA GODINA
Nastava počinje 15.10.2008. godine
RASPORED NASTAVE BIĆE OBJAVLJEN 10.10.2008. godine.
UPIS TRAJE DO 3.10.2008. godine.
Dekan ALU
Milivoje Todorić
Datum: 30.09.2008.
|
ZAKAZIVANJE NAKNADNOG TERMINA ZA POLAGANJE VEŽBI
|
OBAVEŠTENJE ZA SVE STUDENTE MENADŽMENTA
STUDENTI KOJI NISU POLOŽILI VEŽBE IZ OSNOVA RAČUNARSTVA, POSLOVNE INFORMATIKE, INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA I INFORMACIONIH SISTEMA TREBA DA SE JAVE U SEKRETARIJAT KAKO BI ZAKAZALI NAKNADNI TERMIN ZA POLAGANJE VEŽBI
Datum: 30.09.2008.
|
ZAKAZIVANJE NAKNADNIH TERMINA ZA VEŽBE
|
OBAVEŠTENJE ZA SVE STUDENTE MENADŽMENTA
STUDENTI KOJI NISU POLOŽILI VEŽBE IZ OSNOVA RAČUNARSTVA, INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA I INFORMACIONIH SISTEMA TREBA DA SE JAVE U SEKRETARIJAT DO 29.05.2008. KAKO BI ZAKAZALI NAKNADNI TERMIN ZA POLAGANJE VEŽBI
Datum: 19.05.2008.
|
PLAĆANJE ŠKOLARINE ZA LETNJI SEMESTAR
|
ROK ZA PLAĆANJE ŠKOLARINE ZA LETNJI SEMESTAR 2007/08 JE DO 01. FEBRUARA 2008. GODINE.
MINIMALNI IZNOS KOJI SE MORA UPLATITI DO NAVEDENOG ROKA JE 20% OD IZNOSA UKUPNE ŠKOLARINE.
ZA OBRAČUN IZNOSA ZA UPLATU OBRATITI SE FINANSIJSKOJ SLUŽBU ALU.
Datum: 28.01.2008.
|
ISPITNA PITANJA PSIHOLOGIJA ZA GLUMCE
|
PSIHOLOGIJA: LITERATURA 07 - gluma:
Obavezno:
Nikola Rot: Opsta psihologija - Zavod za udzbenike, Bgd
Predrag Ognjenovic: Psihologija opazanja - Zavod za udzbenike, Bgd. - deo
Vladislav Panic: Psihologija i umetnost - Zavod za udzbenike, Bgd - deo
Ljiljana Klisic: Telesna Psihoterapija - EKO 1995, S.I.2001, UTPJ 2004. – deo
Predznanje:
Rot & Radonjic : Psihologija ( za gimnaziju) - Zavod za udzbenike, Bgd
Hrnjica & Panic & Rados & Kresic : Psihologija (za srednje umetnicke skole) - Zavod za udzbenike
Fakultativno:
Predrag Ognjenovic: Psiholoska teorija umetnosti – Institut za psihologiju
Hol & Lindzi : Teorije licnosti, Nolit,1983, Bgd.
Krec & Kracfild: Elementi psihologije
Rudolf Arnhajm: Umetnost i vizuelno opazanje – Umetnicka akademija u BGD.
Bojana Skorc: Skripta iz psihologije
Tijana Mandic: Komunikologija
Ksenija Mirkovic-Rados: Psihologija muzike- Zavod za udzbenike,1996, Bgd,,
Reich, Wilhelm, Cuj mali covece, B-92, Beograd, 1997; Funkcija orgazma, A-Š Delo, Beograd, 1988.; Izrazajni jezik zivog, Analiza karaktera, Masovna psihologija fasizma, Prodor sexualnog morala, itd.
Myron Sharaf, Furry on the Earth (Majron Saraf: Bura na zemlji,B-92,Beograd,1997)
Frojd Sigmund: Uvod u psihoanalizu,; Tumacenje snova ;, Studije histerije,; itd
Jung Karl Gustav: Covek I njegovi simboli,; Psiholoski tipovi,; itd,
Erih From: Zdravo drustvo,; Bekstvo od slobode,; Anatomija ljudske destruktivnosti,; Zaboravljeni jezik, itd
Maslov Abraham: Motivacija i licnost; Dalja istrazivanja Ljudske prirode, itd
Bern, Erik: Transakciona analiza; Igre koje ljudi igraju, itd
Goleman Danijel: Emocionalna inteligencija ; Dana Zohar: Spiritualna inteligencija;
Olport, Gordon: Sklop i razvoj licnosti;
Moreno, Jakob: Osnovi sociometrije;
Loven, Aleksandar: Bioenergetika,; Radost; Ljubav,sex i vase srce; Spiritualnost tela;
Kris Ernst: Psihoanaliticka istrazivanja umetnosti,
Aleksanderova tehnika - Ricard Brenan, Finesa, 2001
Hajduk, Dragana, mentor Lj.Klisic.: Afektivni kvalitet muzičkog izvođenja,
Dacvald , Ken, Telesni um;
Wilber, Ken: Bez granica, itd
Uvodi se Bolonjska deklaracija:
Obaveze: predispitne obaveze – prisustvo nastavi, provera znanja, vezbe, ponavljanje gradiva, praktikumi, seminari, samostalan rad, kolokvijumi, seminarski rad, i t d.
Zavrsni ispit (pismeni i usmeni deo, seminarski radovi se racunaju pa se ne polaze pismeni deo u tom slucaju) .
PSIHOLOGIJA – BAZA GRADIVA:
(DZOKER)
Pitanja:
1. Predmet psihologije
2. Sta je psihologija
3. Cilj umetnosti za razliku od nauke
4. Predmeti psihologije stvaralastva
Odgovori:
Predmet Psihologije = psihicki zivot čine psihicki procesi ( intelektualni: opazanje, paznja, ucenje, pamcenje, misljenje; emocionalni; voljni: motivacija, voljne radnje itd) i psihicke osobine (navike, sposobnosti, temperament, potrebe, interesi, itd).
DEFINICIJA: Psihologiju definisemo kao sistematsko izucavanje psihickog zivota ljudi i zivotinja a na osnovu NAUCNOG proucavanja objektivnog ponasanja i neposrednog iskustva. Subj=svest i obj.=ponas.
Cilj umetnosti za razliku od nauke = je estetski dozivljaj, koji se izaziva umetnickim delom , koje formom izaziva emocije. Nauke je istina.
Predmeti Psihologije Stvaralastva :
1. licnost umetnika – crte licnosti, sposobnosti, patologija……
2. Proces stvaranja – spontano, rigidnost, simboli, nesvesno…
3. DELO umetnika – prvenstveno formom a manje sadrzajem izaziva emocije.
4. Publika – dozivljava emocije preko umetnickog dela
PITANJA za usmeni ispit iz psihologije 2007 I semestar- gluma:
1. Predmet psihologije
2. Nastanak psihologije
3. Psiholoski pravci
4. Psihoanaliza
5. Frojdovo shvatanje podsvesti
6. Struktura licnosti po Frojdu
7. Licnost – pojam
8. crte licnosti
9. Temperament
10. Karakter
11. Pojam tipologije licnosti
12. Krecmerova tipologija
13. Jungova tipologija
14. Emocionalna tipologija Carlsa Kelija
15. Autoritarna licnost po Rajhu i Adornu
16. Teorije licnosti
17. Organske osnove psihickog zivota
18. Cula – kanal veze
19. Vizuelni culni sistem
20. Sta je opazanje?
21. Zakonitosti opazanja
22. Princip dobre forme
23. Opazanje figure i pozadine
24. Stalnost opazaja
25. Gestalt psihologija opazanja
26. Unutrasnji cinioci opazanja
27. Iluzije
28. Opazanje prostora i vremena
29. Opazanje pokreta
30. Osobenosti figure i pozadine
31. Opazanje trece dimenzije
32. Ucenje – pojam
33. Vrste ucenja
34. Misljenje – pojam
35. Faze stvaralackog misljenja
36. Divergentno i konvergentno misljenje
37. Inteligencija
38. Merenje inteligencije
39. Inteligencija i nasledje
40. Rasporedjivanje inteligencije
41. Karakteristike osecanja
42. Razvitak emocija
43. Ucenje u razvitku osecanja
44. Vrste osecanja
45. Izrazavanje osecanja
46. Afekat
47. Fizioloski osnovi osecanja
48. Teorije osecanja
49. Re-Edukacija u osecanjima i svrsi
50. Emocionalna kuga
51. Zrtva osecanja ili blokova
52. Motiv, potreba i nagon
53. Biolosko nagonska motivacija
54. Princip homeostaze
55. Socijalni motivi
56. Maslovljeva hijerarhija motiva
57. Mehanizmi odbrane
58. Moralni alibi
59. Razvoj agresije u moc
60. Socijalni stavovi
61. Struktura grupe
62. Nacini rukovodjenja
63. Konformiranje i grupni pritisak
64. Kriterijum normalnosti
65. Neuroze
66. Psihoze
67. Psihopatije
68. Mentalna higijena i lecenje
69. Cilj umetnosti za razliku od nauke
70. Predmeti psihologije stvaralastva
71. Umetnost kao forma
72. Sta forma cini po formalistima?
73. Gestalt i forma
74. Psihologija forme Rudolfa Arnhajma
75. Najvaznije komponente kreativnosti
76. Rigidnost i spontanost
77. Teorija rigidnosti i spontanosti Wilhelma Rajha
78. Razvoj decijeg crteza
Obrati paznju na DZOKER pitanja, kad se koleba ocena
a. Predmet psihologije
b. Sta je psihologija
c. Cilj umetnosti za razliku od nauke
d. Predmeti psihologije stvaralastva, itd
Teorije licnosti – detaljnija pitanja naknadno, u II semestru – U principu predavane teorije.
Literatura za ISPIT za glumu:
1. Nikola Rot: Opsta psihologija - Zavod za udzbenike, Bgd – SVE jer je to, najvecim delom predznanje iz psihologije iz srednje skole.( naravno, pitanja eliminisu bar pola)
2. Predrag Ognjenovic: Psihologija opazanja - Zavod za udzbenike, Bgd. 2002. Od 177 do 240 str.
Oko 60
3. Vladislav Panic: Psihologija i umetnost - Zavod za udzbenike, Bgd,2005, delovi:
- Umetnost i psihologija: 5-16
- Predmet psihologije stvaralastva - FORMA: 19-21
- Sposobnost i stvaralastvo: 50-63
- Stvaralastvo dece: 69-78
- Rigidnost i spontanost : 83-85
- Psihoanaliza : 149-160
- Jung : 198-203
- Gestalt - FORMA: 227-236 oko 70
4. Ljiljana Klisic: Telesna Psihoterapija - UTPJ, Beograd, 2004. delovi:
- W. Rajh: 47-59
- Keli –Radix : 77-82
- Karakterna tipologija C.Kelley.(emocionalna): 245, 252-255.
- Moralni alibi: 375-378
- Moc i agresija: 393-399
Oko 30
5. Teorije licnosti: vidi LITERATURA
Pitanja – II SEMESTAR:
1. Sta su teorije licnosti?
2. Koje su 4 sile u psihologiji?
3. Osnovne karakteristike psihoanalize?
4. Razlika izmedju Frojdove prve I trece teorije?
5. Ko je prvi uveo telo u psihoterapiju?
6. Jungova teorija?
7. Adlerova teorija?
8. Kome pripada Maslow I karakteristike?
9. Osnovni koncepti transakcione analize?
10. Postavke bihejviorizma ?
11. Predstavnici transpersonalne psihologije I osnovni koncepti ?
12. Izrazajni jezik zivog ?
xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx
TEORIJE LICNOSTI
….pokusaji objasnjenja licnosti… a hipotetickog karaktera.
…..bilo koja opsta teorija ponasanja.
CETIRI SILE U PSIHOLOGIJI:
1. Psihoanaliticke
2. Bihejvioristicke
3. Humanisticke
4. Transpersonalne
Od velikog broja TEORIJA LICNOSTI smo izabrali:
Pjer Zane, Sigmund Frojd, Alfred Adler, K.G. Jung,
Wilhelm Rajh, Carls Keli, Aleksandar Lowen,
From, Hornaj, Erik Bern, Maslov,
Skiner, Votson,
Ken Wilber,
PSIHOLOGIJA – BAZA, KOSTUR GRADIVA:
(DZOKER) 07
Pitanja:
1. Predmet psihologije
2. Sta je psihologija
3. Cilj umetnosti za razliku od nauke
4. Predmeti psihologije stvaralastva
5. Zakonitosti opazanja – psihologija forme
6. Teorije licnosti
7. Psiho-somatsko jedinstvo tokom stvaralaštva i umetničkog izražavanja – izrazajni jezik zivog.
8. Predmet Psihologije Muzike (ovo pitanje samo za muzicare)
Odgovori:
Predmet Psihologije = psihicki zivot čine psihicki procesi ( intelektualni: opazanje, paznja, ucenje, pamcenje, misljenje; emocionalni; voljni: motivacija, voljne radnje itd) i psihicke osobine (navike, sposobnosti, temperament, potrebe, interesi, itd).
DEFINICIJA: Psihologiju definisemo kao sistematsko izucavanje psihickog zivota ljudi i zivotinja a na osnovu NAUCNOG proucavanja objektivnog ponasanja i neposrednog iskustva. Subj=svest i obj.=ponas.
Cilj umetnosti za razliku od nauke = je estetski dozivljaj, koji se izaziva umetnickim delom , koje formom izaziva emocije. Nauke je istina.
Predmeti Psihologije Stvaralastva :
1. licnost umetnika – crte licnosti, sposobnosti, patologija……
2. Proces stvaranja – spontano, rigidnost, simboli, nesvesno…
5. DELO umetnika – prvenstveno formom a manje sadrzajem izaziva emocije.
6. Publika – dozivljava emocije preko umetnickog dela
Zakonitosti opazanja:
A. Principi grupisanja drazi u celine: 1.blizine 2. slicnosti 3. kontinuiteta 4.simetricnosti = princip dobre forme.
B. Figure I osnove
C. Stalnosti opazaja
Predmet Psihologije Muzike = sistematsko, naucno proucavanje odnosa izmedju :
a. muzickih pojava, pravila i muzicke aktivnosti, i
b. psiholoskih zakonitosti opazanja, saznanja i afektivnog reagovanja povezanim sa muzickim fenomenima.
TEORIJE LICNOSTI
….pokusaji objasnjenja licnosti… a hipotetickog karaktera.
…..bilo koja opsta teorija ponasanja.
CETIRI SILE U PSIHOLOGIJI:
1. Psihoanaliticke
2. Bihejvioristicke
3. Humanisticke
4. Transpersonalne
PSIHOSOMATSKO JEDINSTVO UMETNICKOG IZRAZAVANJA
Osnov scenskih i primenjenih umetnosti je izražajni jezik živog. Ako nema slobodnog i potpunog toka životne energije, ništa se ne prenosi gledaocima. Taj izražajni jezik živog je praosnova na koju je moguće nadovezati tehnike umetničkog izvodjenja, ali same tehnike, bez tog prajezika zvuče šuplje. I jesu šuplje, jer ako nema pokreta emocije – izvodjenje je mrtvo.
Ukoliko nije blokiran, taj bazični, izražajni jezik živog obuhvata celo biće umetnika: psihički, telesni, duhovni, energetski i ostali delovi – svi čine jedinstvo i svi su tada povezani u jedinstvenom izražavanju koje rezonuje u gledaocu ili slušaocu i u svakoj ćeliji publike. Onda je to emocija koja se prenosi.
Doslovno definisana, reč "emocija" znači »kretanje prema spolja« ili »guranje napolje«. Prema tome, ne samo da možemo već moramo uzeti riječ »emocija« doslovno kad govorimo o umetnickom izrazavanju.
Ako se podsetimo da je cilj svake umetnosti estetski doživljaj koji se izaziva umetničkim delom a koje, sažeto rečeno, formom izaziva emociju, onda nam postaje jasnija važnost izražajnog jezika živog.
Itd.
Datum: 06.11.2007.
|
Strane (5): [ 1 2 3 ... » ] |
AKADEMIJA LEPIH UMETNOSTI,